Autobusi i huliganizam za neupućene

Prvo pravilo: gledajte da li fizički postoji više od jednog izlaza iz situacije. Ne zajebavam se.

Pre par sati sam se zadesio u autobusu 88 koji je vozio ka Železniku. U autobusu smo vozač, jedan momak sa vozačem, poznaju se, pričaju, stoji pored vozača ispred prednjih vrata, tri ili četiri putnice, žene srednjih godina, jedan sredovečni muškarac u zadnjem delu autobusa i ja. Bus klizi niz padinu ispod Belih Voda i u deliću sekunde se čuje galama navijačke provenijencije, tup udarac i krckanje stakla.

Moderno pravoslavno čovekoljublje na primeru gospodina iz autobusa

 

Ulazim u autobus i sedam na sedište pored čoveka koji čita novine. Raširio je iste i laktom me bez ikakvog osećaja bode po bubregu. Nikada neću razumeti to potpuno odsustvo osećaja za bilo koga i bilo šta van sebe i oko sebe… Pritom, ja sam sitne građe, nemam kapacitete da fizički nekome ugrožavam lični prostor. U jednom trenutku gospodin vadi lakat iz mene, pomislim da je ukapirao šta se desilo i kako je samo bio udubljen u čitanje. A onda se majstor prekrsti jer je autobus prolazio pored crkve i hrišćanski pravoslavno, sa puno ljubavi prema bližnjem svome, ponizno vrati svoj lakat u moja rebra.

Amin.