Ulazim u autobus i sedam na sedište pored čoveka koji čita novine. Raširio je iste i laktom me bez ikakvog osećaja bode po bubregu. Nikada neću razumeti to potpuno odsustvo osećaja za bilo koga i bilo šta van sebe i oko sebe… Pritom, ja sam sitne građe, nemam kapacitete da fizički nekome ugrožavam lični prostor. U jednom trenutku gospodin vadi lakat iz mene, pomislim da je ukapirao šta se desilo i kako je samo bio udubljen u čitanje. A onda se majstor prekrsti jer je autobus prolazio pored crkve i hrišćanski pravoslavno, sa puno ljubavi prema bližnjem svome, ponizno vrati svoj lakat u moja rebra.
Amin.
Opet na istom mestu 